Закон о судијама ("Сл. гласник РС", бр. 116/2008, 58/2009 - одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - одлука УС, 121/2012, 124/2012 - одлука УС и 101/2013), између осталог регулише и: избор судије, поступак за избор, заклетву и ступање на функцију, престанак функције као и жалбу на одлуку о престанку функције.
ИЗБОР СУДИЈЕ
Услови за избор
За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио Правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције.
Потребно радно искуство
После положеног правосудног испита потребно је радно искуство у правној струци:
- две године за судију прекршајног суда;
- три године за судију основног суда;
- шест година за судију вишег суда, привредног суда и Прекршајног апелационог суда;
- десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда;
- дванаест година за судију Врховног касационог суда.
Остали услови за избор
Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност.
1. Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције.
2. Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета.
3. Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.
Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности.
Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом.
Забрана дискриминације
Приликом избора и предлагања за избор судије забрањена је дискриминација по било ком основу.
При избору и предлагању за избор судија води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.
ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР
Оглашавање избора
Избор судија оглашава Високи савет судства.
Оглас се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ и другом средству јавног обавештавања које покрива целу Републику Србију.
Подношење пријава
Пријаве за избор се подносе Високом савету судства, у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Уз пријаву се подносе и докази о испуњавању услова за избор.
Прибављање података и мишљења
Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености и достојности кандидата.
Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, а за кандидате који долазе из судова обавезно је прибављање мишљења седнице свих судија суда из кога потиче кандидат, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда, у које кандидат има право увида пре избора.
Предлагање судија који се први пут бирају
Приликом предлагања кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију, поред стручности, оспособљености и достојности, Високи савет судства ће посебно ценити и врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита.
За кандидате који долазе из реда судијских помоћника обавезно се прибавља оцена рада.
Пре предлагања, Високи савет судства ће обавити разговор са пријављеним кандидатима.
Високи савет судства предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор на једно судијско место. Високи савет судства дужан је да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног или основног суда, предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији, у складу са посебним законом.
Одлука о предлогу Високог савета судства мора бити образложена и објављена на интернет страници Високог савета судства.
Избор судије који се први пут бира
Народна скупштина бира судију, који се први пут бира, међу кандидатима које је предложио Високи савет судства.
Одлука о избору, објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Избор судије на сталну функцију
Судије на сталну функцију бира Високи савет судства.
Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен са оценом „изузетно успешно обавља судијску функцију“ обавезно се бира на сталну функцију.
Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен оценом „не задовољава“ не може бити биран на сталну функцију.
Свака одлука о избору мора бити образложена и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.
ЗАКЛЕТВА СУДИЈЕ И СТУПАЊЕ НА ФУНКЦИЈУ
Полагање заклетве
Пре ступања на функцију, судија полаже заклетву пред председником Народне скупштине.
Председник Врховног касационог суда полаже заклетву пред Народном скупштином.
Судија који је изабран на сталну судијску функцију не полаже поново заклетву.
Ступање на функцију
Судија који је изабран ступа на функцију на свечаној седници свих судија у суду за који је изабран.
Ступањем на функцију судији престаје ранија функција у другом суду.
Судија вишег суда који је изабран за председника нижег суда може да се после престанка те дужности врати на функцију судије вишег суда.
Кад се сматра да судија није изабран
Сматра се да судија није изабран ако без оправданих разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора.
Одлуку о томе доноси Високи савет судства на предлог председника суда и о њој обавештава Народну скупштину, ако се ради о судији који је први пут биран.
Судија има право жалбе Уставном суду на одлуку Високог савета судства.
ПРЕСТАНАК СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ
Судијска функција престаје:
1. на захтев судије,
2. кад судија наврши радни век,
3. кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције,
4. кад не буде изабран на сталну функцију или
5. кад буде разрешен.
Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства а одлука се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Престанак функције на захтев судије
Судија који жели да му функција престане подноси писмени захтев Високом савету судства.
Захтев може бити повучен док функција судији не престане одлуком Високог савета судства или истеком рока предвиђеног овим законом.
Ако о захтеву за престанак функције не буде одлучено у року од 30 дана, сматра се да је функција судији престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева.
У осталим случајевима судијска функција престаје оног дана који Високи савет судства наведе у својој одлуци.
Ако судија после покренутог поступка за разрешење поднесе захтев за престанак функције, он се не разматра до окончања поступка за разрешење.
Навршење радног века
Судији престаје радни век кад наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања, по сили закона.
Трајни губитак радне способности за обављање судијске функције
Судији престаје судијска функција када се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење судијске функције.
Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед доноси Високи савет судства, на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда и самог судије.
Престанак функције судији који је први пут биран
Судији који је први пут биран, а не буде изабран на сталну судијску функцију, престаје судијска функција даном истека трогодишњег мандата, на основу образложене одлуке Високог савета судства.
Разлози за разрешење судије
Судија се разрешава када је:
1. осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције,
2. кад нестручно врши функцију (нестручним се сматра недовољно успешно вршење судијске функције, ако судија добије оцену „не задовољава“, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада судија) или
3. због учињеног тешког дисциплинског прекршаја.
Надлежност и покретање поступка за разрешење
Иницијативу за разрешење судије може поднети свако лице.
Високи савет судства, по службеној дужности или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда, органа надлежних за вредновање рада судије и Дисциплинске комисије покреће поступак за разрешење судије.
Разлоге за разрешење утврђује Високи савет судства.
Председник првостепеног суда пред којим је вођен кривични поступак против судије, дужан је да без одлагања достави Високом савету судства осуђујућу правноснажну пресуду.
Посебно о нестручном вршењу функције
Нестручним се сматра недовољно успешно вршење судијске функције, ако судија добије оцену "не задовољава", сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада судија.
Поступак пред Високим саветом судства
Високи савет судства утврђује чињенице и одлучује у поступку затвореном за јавност.
Високи савет судства је дужан да спроведе поступак и донесе образложену одлуку у року од 45 дана од дана достављања акта којим се поступак покреће.
Положај судије у поступку
Судија има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе.
Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом судства.
Жалба на одлуку о престанку функције
Против одлуке Високог савета судства о престанку функције, судија има право жалбе Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.
Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу или усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције.
Одлука Уставног суда је коначна.
Одлука о престанку функције
Правноснажна одлука о престанку функције објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Одлуком Високог савета судства о броју судија у судовима („Сл.гласник РС“ бр.43/09) утврђен је број судија за Виши суд у Панчеву и то деветоро судија са председником суда.